Људи раде шта мисле да треба и тако се и понашају. У односима са нама, ми тумачимо њихове поступке лично, као да је све усмерено према нама и да они то нешто раде нама. Деси се и да они нешто ураде, потпуно невезано за нас, у нашем присуству, а ми то лично схватимо. И, пошто блиске особе (родитељима, браћи, сестрама, деци својој, супругу, супрузи, момку, девојци,…) пуштамо у свој небрањени простор – зато и јесу блиске, немамо одбрану од њихових поступака и многи могу да нас заболе, јер су наша очекивања од њих, као блиских особа, нормално, да нас не повређују.
У Тетахилингу верујемо да свако живи, ради и понаша се у складу са својим уверењима, програмима и осећајима формираним у детињству или наслеђеним од родитеља и предака. Најчешће особа није свесна њих, него само види да јој одређени људи, понекад без икакве зле намере, врло лако испритискају дугмиће и, рецимо, изведу из такта.
Дакле, у животу нас људи повређују, понекад свесно и намерно, понекад несвесно, нехотице. Зашто? Зато што смо им дали ту моћ над нама, некако смо искључили урођени одбрамбени механизам („Само сам на тренутак спустио руке. А он је то подло искористио.“ – „Лајање на звезде“). Ми због тога, нормално, патимо. И стално се враћамо на те ситуације и покушавамо да разумемо зашто се то дешава. И често не иде. Не иде и због тога што су прави разлози скривени дубоко у нашој подсвести, а до њих не можемо да допремо само свесним напором. Додатни стрес себи можемо да натоваримо ако тражимо или очекујемо извињење.
Међутим, оно што можете свесно да урадите да би сте олакшали себи, наставили даље делимично зацељени (за потпуно исцељивање, рецимо, раде се третмани у Тетахилингу) и тако се, макар мало, оснажили, је да опростите тим људима. Зашто би смо им опраштали кад су они такви, зли, манипулативни, себични,…?!?! Зато што НАС то једе изнутра, мучи НАС и енергетски и физички исцрпљује НАС, они често немају појма шта се дешава са нама и да су они узрок тога. Глупо је да се ми разбољевамо (у крајњем случају, ако нас људи непрестано повређују) због њих, зар не, а њих баш брига?
Дакле, опростите им и захвалите им се на искуству, јер, негде дубоко у себи, сте нешто научили. То опраштање можете да изведете и тако што се осамите и утишате, замислите ту особу испред себе и мисаоно изговорите „Опраштам ти и хвала за искуство.“.
Сам тај процес ће да вам макар мало олакша живот. Има ту још доста посла, али, и ово је довољно за почетак.
Број прегледа: 8