Све што нам се дешава, дешава се са разлогом. Случајности не постоје.

Бежање из тог тамног места је привид, учинило је да се само привремено осећамо боље на свесном нивоу, јер бежимо од тих тешких осећања која нас раздиру и на дуже стазе могу да нас разболе, али програми и уверења из таме чекају следећу прилику. И дешаваће се и трауме и сукоби и напуштање и свађе,… опет и опет.

Последице трауме нису ничија грешка и не треба никог кривити ни за трауму ни за њене последице (знам да ће за неке од вас ово да буде неприхватљиво или тешко да се разуме). Што пре схватимо да нам све то служи да би смо коначно укачили да нешто у свом животу не радимо како треба, да треба да променимо, пре ће нам живот бити лепши, испуњенији.

Када пронађемо, ископамо у својој подсвести, зашто нам се све у животу дешава, па и те трауме, освестимо те програме и уверења, видимо шта све учимо из њих и затим подучимо подсвест да може и на много лепши, ведрији и подржавајући начин да се живи, воли, учи, ради, само тада ћемо да ојачамо заиста и почнемо да живимо овај живот пуним плућима.