Инспирисан објавама о Тета хилингу на мом ФБ налогу, купио је књигу за основни семинар и платио један даљински третман у свом месту становања негде у Европи. Онда је дошао у Србију код својих и искористио прилику да урадимо један лични третман. Оба су била на тему несанице која је почела да га исцрпљује и брине.
Да се разумемо, врло мало је мушкараца који су одважни толико да се ухвате у коштац са својом сенком и болом и, уопште тежином, који она крије. Из мог искуства, са досадашњих семинара које сам похађао, то је максимално петорица на 30 полазника. Међутим, оно што ме посебно одушевљава је што долазе све млађи, до средњошколаца. И то говори у прилог колико се мења колективна свест балканских народа и целе планете.
Ефекат првог копања је био само мир првих неколико сати после третмана, несаница се наставила.
Утисци о ефектима другог копања су дати на слици:
Наредне ноћи се несаница вратила. Ово краткорочно побољшање значи да подсвест не пушта несаницу из још неких разлога, поред оних који су откривени кроз два копања.
Није проблем, са толико година (прешао 50), мушкарац је направио клупко од својих веровања и програма (који се сигурно манифестују на друге начине, али од несанице су мање битни за њега па их не помиње) и то онда мора да се више пута копа, како би се расплело и исцелило цело. Можемо да посматрамо цео тај конгломерат веровања и програма који узрокују несаницу и као вишеслојну ствар са које се, приликом сваког копања, скида слој по слој.
Пошто је свако од нас посебан по својим родитељима, месту у коме је провео детињаство, наслеђу веровања и од предака и колективне свести, не постоји универзалан пут који сваком доноси исцељење. Постоји само начин, то је копање по подсвести.
Поред храбрости да се особа суочи са својом тамом, неопходно је и стрпљење, истрајност и љубав према себи.