Породица, родбина, пријатељи, имају обичај (сигурно је наслеђено од предака) да те саветују да останеш ту где си, јер „То је твој брат“, „То је твоја мајка, отац, …“, „То је твој муж, твоја жена…“. „Ћути и трпи.“,… Са друге стране, они који се издају за саветодавце који ће ти помоћи да се ослободиш токсичног односа ти кажу „Немој да трпиш такав однос, отиђи из њега. Дозвољено ти је да одеш од људи који те константно повређују, или који те злостављају, или који те не воле,… Дозвољено ти је да изградиш своје границе и да, кад их неко стално прелази, једноставно одеш.“
Оно што такви не знају или ти неће рећи (мада, пошто говоре све из ума, више верујем да не знају, да нису себични), је да су СВИ људи па и животиње љубимци око тебе твоји учитељи. Они су твоје огледало, показују ти шта треба да се исцели у теби, јер, не можемо да у другима препознамо оно што већ немамо у себи (знам да је ово тешко схватљива чињеница, али је истина). Још једна тешко схватљива истина, која произилази из претходне, је да нема кривца, нико није крив за то како се ми осећамо, сами то себи чинимо јер имамо очекивања, намећемо своје мишљење, исправљамо друге, покушавамо да их мењамо… Све је то извор огромног стреса, јер, једина особа коју можемо да променио смо ми сами.
Охрабривање људи да остану у таквом, нездравом, односу је изузетно лоше за њих (а у крајњем и за охрабриваче, јер делом преузимају одговорност за давање таквих савета). Трпљење било чега, без да се особа запита зашто, како, због чега, како ми то служи, шта учим из тога, може да одведе само у болест, или, не дај Боже, у нешто још горе. На жалост, на нивоу ума не може, најчешће, да се дође до таквих одговора.
Са друге стране, охрабривање људи да оду из те токсичне ситуације, односа, без освешћивања њеног узрока ће само да мало одложи и, у неком наредном периоду, понови патњу у већој или мањој мери. Бар ће мало да предахну, да се опораве и да помисле да су се спасили.
Нико не може да буде у туђим ципелама, само може да наслути како је људима који пате, зато је давање конкретних савета шта треба да се ради у таквој ситуацији (јер си чула/видела како је прошла твоја другарица, рођака), потпуно неефикасно, јер ти заиста не знаш, нити можеш да знаш из ума шта је узрок тих, на први поглед тако сличних ситуација, ни код другарице/рођаке, ни код ове особе. Постоје само перцепиране мустре понашања и емоције, а прави узрок је уму ретко кад докучив.
Решење је низ Тета хилинг третмана (пошто овакве ситуације ретко кад могу да се исцеле са једним, два третмана) у којима ће се доћи до клупка темељних уверења која нас држе у овако токсичним односима. Тета хилинг практичар или терапеут те не осуђује, не потцењује, не подсмева ти се, не смеје се твојим проблемима нити њиховим узроцима, не покушава да их схвати нити да их рационално објасни, не намеће ти објашњења нити мишљење, пружа ти неизмерну љубав и само те води у дубину твоје подсвести, која крије све одговоре, кроз процес исцељења. И тако, из третмана у треман, упорним, преданим радом, ово клупко ће бити размршено и исцељено и више нећеш улазити у односе који ће временом постајати токсични или нездрави, јер је исцељен разлог за то. Све остало је бежање од онога што носимо у себи, а ти процени колико је такво понашање ефикасно.
Исто важи за било који проблем у животу који те мучи.