Kao danas. Dvoje učenika je bilo sa mnom. I otišli su na autobus, koji je kasnio. Drugarica sa drugom ide do Pazove pa čeka drugi iz Pazove za Vojku. I samo mi u nekom momentu onako klikne u glavi i ja sad otprilike izračunam kad je već trebala biti u Vojci i zovem je a ona još u Pazovi, zakasnila na taj drugi jer je ovaj kasnio. Sedi, nema kredit i čeka sledeći koji je ko zna kad.

I ja nazovem mamu njenu i ona pošalje tatu.

Ili na primer, juče su išli u nabavku za danas i sutra direktorica i organizator prakticne nastave i ja dala spisak i nisu našli duboke tanjire. Trebaju mi za „gulaš“. Nisam se iznervirala nego prihvatila i reko sutra(danas) ću da rešim nekako već. I danas donosi direktorica tanjire.

🤣🤣 znači to nikad nije bilo.