Гледам како људи сикћући сипају свој отров по туђим објавама уздижући се изнад других макар на секунд и лечећи своје комплексе (нема ништа ту од лечења, само маскирање).
Оног тренутка када схвате да нису други криви за тај чемер, јад, њихове неуспехе, освесте тај свој отров и схвате да су они једини одговорни за своје стање и да само ону могу да га промене и крену да скидају слој по слој своје таме, почеће промене на боље.
Наравно, то не може свако, јер је неопходна храброст, одговорност, спремност, одлучност, истрајност и још неке особине којих се већина одрекла јер је лакше да неко други увек буде крив.
И да, постоји један закон Универзума који гласи: „Како сејеш, тако и жањеш“, још га је Тесла помињао и неки после њега. Отац Тадеј је говорио „Какве су ти мисли, такав ти је живот“. Отац Николај, чини ми се: „Чини добро, не кај се. Чини лоше, надај се.“.
Све су то различите формулације једног истог закона. Дакле, ако не можеш да кажеш или учиниш ништа лепо, уздржи се од акције и погледај дубоко у себе запитавши се зашто би се понео тако јадно, као нечовек. Решење увек постоји. Само је питање да ли га желимо.
[Објављено на твитеру 15. јуна 2022.]