Савршени и у природи најјачи компјутер – наш мозак троши на наш подсвесни ум преко 80% своје енергије и снаге. То значи да на свесне функције истог овог рачунара (наш свесни ум) се троши максимално 20% те енергије.
Можемо да схватимо, у аналогији са рачунарима, да је свесни ум оперативни систем (Виондоуз, Линукс, Јуникс,…), док подсвесни чине разни програми, уверења (кориснички и услужни програми, апликације), који управљају нашим животом.
Зато је, скоро немогуће, доћи размишљањем и обичним разговором, из свести, до онога што крије подсвест, тј. било ког узрока нашег понашања. Можемо да закључимо који су окидачи, који су наши поступци, односно последице окидача у нашем понашању, али прави узрок остаје дубоко скривен. Преиначавање понашања у случају детектовања окидача (када схватимо да нам је нека особа „стиснула прекидач“) па више не побеснимо, не покажемо да смо се увредили, спречили смо себе да реагујемо у афекту је само реконструкција фасаде, прва помоћ. Узрок тиња у нама, и даље ћемо бити дубоко незадовољни, огорчени, … и, на крају, то може и да нас разболи.
У Тетахилингу се повезујемо са подсвешћу и, током разговора са њом, откривамо бар неки од тих узрока, освестимо и разумемо њихову улогу у нашем животу, захвалимо им се на лекцијама, отпустимо их као нешто што је завршило са својом сврхом (скидамо их као окове који више нису потребни) и подучавамо подсвест подржавајућим програмима и осећајима.
Што је још лепше, оног тренутка (или мало касније, у зависности од саме особе и њених уверења везаних за исцељивање) кад тако отпустимо тежину која нас је разболела на неки начин, нестаје и болест односно поремећај.