Kао Божанској креацији и по праву које је стечено рођењем, човеку нико није потребан да би био потпун и вољен, јер је већ такав рођен, и вредан је и заслужује све што Господ може и хоће да му пружи. Међутим, нисмо створени да живимо сами, него да делимо љубав, ширимо је и помажемо другима у свему чиме можемо да их подржимо, јер нам је и то дато као Божанској искри. Није смисао живота да будемо неком потребни, нарочито не да неко не може без нас, то је тако себично. Истина је у допуњавању, подршци, пажњи, нежности и љубави, без предрасуда, скривених намера, зависности, зависти, одмеравања пруженог и примљеног, заслуга и свега осталог што нас удаљава од Љубави.