Људи никако да схвате да су већ рођени комплетни, да морају то да освесте у свом животу, схвате да је полазна тачка љубав према себи, па тек онда према свету, јер, ако те прве нема, свака друга ће бити непотпуна и мањкава и тражићемо је споља, ван себе. Наравно да је све лепше у друштву, посебно дивном, али не да би се употпунио него да би се делила љубав, радост, па и туга, ако преостане.