Кажу да је рекао „У овај свет си послан не да имаш срећу, него да је заслужиш“.
Уз дужно поштовање Владике, ово су врло ограничавајуће речи, зар не?
На основу досадашњих сазнања и искустава како својих тако и колега практичара и клијената, ми, као Божанске искре, нисмо послати, него су наше душе одабрале да се отелотворе на овој планети како би стицале искуства неких од свих емоција које постоје. Као Божанска креација, те душе, самим тим и ми, који смо њен физички, опипљив део, смо безусловно вољени, подржани, срећни, радосни, успешни, … по рођењу. Практично, све нам стоји доступно и приступачно. „Проблем“ је што то душа, са силаском у ове три димензије то заборави и онда може да почне велика драма у којој се заборави на све те дарове и мислимо да морамо да их заслужимо, да нисмо вредни, достојни, да смо јадни, да нас Бог не воли, итд.
Сва срећа у Тета исцељивање па та драма може да се постепено раствори и да почнемо да живимо овај свој живот пуним плућима.
