Усрећујеш друге, чиниш другима, док ти ниси битан

Ако је некоме важнија туђа срећа од сопствене, шта нам то говори о тој особи?

Она, вероватно, има бар једно од уверења:

  • Ја нисам важан у том односу;
  • Морам да се жртвујем за друге;
  • Морам да патим да би људи око мене били срећни;
  • Очекујем да ми се једнако врати све што чиним за друге;

Дакле, ништа или скоро ништа не зависи од других, сва потенцијална туга, очај, разочарање и замерање је у њеној глави.

Ако ти је живот тежак због нечег од наведеног…

Очај…
Безвредност…
Невољеност…
Неприпадање…
Одбаченост…
Пакао…
Бол…
Туга…
Немоћ…
Безизлазност…
Патња…
Или је комбинација неких од или свих поменутих осећаја…
Или имаш да додаш још…

… после читаве вечности, дође неко искуснији од тебе, ко зна ширу слику и каже ти: „Тако је требало да буде јер твоја породица, околина, свет, нису били спремни још за тебе, ти ниси био спреман за себе и своје моћи, свој пут. Морао си да се затвориш, учауриш, успаваш, да будеш сигуран и безбедан, да се не одаш, да не настрадаш, док се ствари не промене.“

Дошло је твоје време. Сада је прави тренутак за буђење!!

С Љубављу,
Зоран